Bogatstvo je u srcu. Život treba da bude radost. Danas možda nemam da kupim omiljenu jahtu, da uplatim let do Njujorka u biznis klasi, odmor na Maldivima, ali imam da učinim sebi ovaj dan najlepšim na svetu. Znam da usrećim sebe i bez prekoračenja bankarskog limita. Znam i mogu. Na šta bi ličila moja sreća, ako je u novčaniku? To onda ne bi bila “sreća”, već valuta. Što se kosi sa značenjem te reči. Nisam sirotinja (a i da jesam, koga briga), kao što nisam ni među deset najbogatijih, ali imam taman koliko mi je potrebno. Ni dinara manjka ili viška. Nema tu mnogo filozofiranja, za početak potrebna je samo dobra volja. U obilju opcija za sreću, zar je teško usrećiti sebe i druge? Naravno da nije, ako znaš i umeš živeti život. Izvor naše sreće je u subjektivnim osobinama: plemenitom karakteru, pozitivnom duhu, vedrom umu i zdravom telu. Samo slep kod očiju ne vidi sreću koja ga okružuje. Raduj se onome što imaš! Ne budi alav u duši. Gladne oči niko ne zasiti. Prizemljenje nije samo za letelice, već i za letača bez cilja. Razum na prvo mesto! Realan pogled na mogućnosti, bez ustručavanja da ponekad i rizikuješ. Rizik je stanje u kojem postoji mogućnost, zato ga ne treba posmatrati kao izbegavajuću kategoriju. Nekada, da bi dobio, moraš i da rizikuješ. Dobra procena obično postigne pun pogodak. Uspeh ne dolazi sam od sebe ili iz dosade. Da bismo dostigli taj osećaj, neminovan je veliki trud, rad i odricanje od nevažnih stvari. Čovek mora da zna kad mu je teško, da pojača veru u sebe, začini voljom i nagazi da radi još više. Tek kad vidiš svoja postignuća, doživljavaš istinsku radost, raspoloženje, emocionalno zadovoljstvo, koje boji naše dane. Duga kao veličanstvena prirodna pojava u obliku širokog luka na horizontu, dolazi posle kiše. Zato treba zavoleti i kišu. Ništa nije slučajno, što i priroda dokazuje. Nagrade uvek stignu. Dobro nikad nije dovoljno dobro, ako za prijatelje nemate boljeg od sebe samog. Nadovezivanjem obilja dobra, zatvara se krug u kojem nema mesta za loše. Planeta se jedino tako štiti. Ko ne želi darove da prima, taj ne želi ni da daje. Nema ničeg otmenijeg i cenjenijeg od darovanja svoje iskrene želje da nekoga obradujete, usrećite, izmamite osmeh, koji vas obasja kao sunce. Ispunjenje nečije želje koja vas čini srećnijim, najsvetliji je i najsavršeniji dar ljudske duše. Treba znati voleti. Svako ko voli iskonski bar jedno biće, znaće da su sva ostala dostojna ljubavi. Prirodno smo skloni da volimo ljude, stoga i imamo osećaj darežljivosti i želje da pomognemo drugome ili uzvratimo uslugu. Dobrota se ne sastoji toliko u tome da se mnogo da, koliko u tome da se da kad treba i kad je najbitnije. Da bi se čovek zaštitio koliko toliko, mora da postavi sito na kojem ostaju ljudi koje želi da zadrži kao prijatelje u životu. Moramo razvrstati dobro od lošeg. Ne možemo želeti prijatelje i misliti da su svi loši. Želje i uverenja moraju biti usaglašeni, u suprotnom smo u konfuziji. Uverenja i želje moraju imati balans. Ne možemo omalovažavati ili osuđivati ono što želimo. Loše navike su kad se ne zahvalimo na dobijenom komplimentu. Osećaj za poštovanje ljubaznosti drugih ljudi, osećaj zahvalnosti su veoma bitni za veru u iskrenost osobe koja nam ga je uputila. Pokazati radost u primanju poklona, kao i u davanju… tek tada dobijaju svoju vrednost. Radovati se lepotama života, šaljemo poruku Univerzumu: „Volim ljude, volim sebe, život je lep.“ Jedino takvim ključem otvaramo vrata obilju da uđe u naš život.

Svako jutro kad se sunce pojavi, pravi čovek kao dobročinilac dobra ima pune ruke posla. Darovi se daju na vreme, bez da neko uvene od čekanja. Svoje vreme troši kvalitetno. Reči pretvara u dela. Veruje samo u dela, kako svoja, tako i tuđa. Mrav je najbolji primer. Ćuti i radi. Ne hvali se što stvara. Pomoći nekome – znači pogurati ga na pravi put. Zaborav može da prekrije mnogo štošta, ali dobro koje učiniš nikada. Čovek mora da razmišlja i planira, kako ga ne bi sustizale razne nevolje. “Taksimetar” pokazuje koliko košta dan od jutra do mraka, mesečno, godišnje… sve to treba zaraditi. Što je sasvim ispravno za bitisanje u životu. Čovek se rađa kao stvaralac i graditelj budućnosti. Svako od nas sam stvara sebi uslove za sreću. Nenaučeni uvek imaju više da kažu, nego da urade. Sveznalici je mesto ispod onoga koji ne zna ništa. Istinitost ne traži kićenje iskrenošću, jer su nepogrešivi spoj. Istina služi da se potkrepe argumenti, a ne da se povređuje čovek zbog ličnog hira. Sa rečima uvek pažljivo i koristiti ih gde treba… neke ostavite u tišini dok ne dođe vreme, ako treba da se čuju. Niko nije bezbrižan zato što je pošten, niti bezbedan ako nije kriv, kao i kad je u pravu da je podržan od drugih. Jednostavno, ne postoji garancija ni za šta u životu. Logika nalazi samo objašnjenje za greške. Postoji samo lični odabir – biti i ostati čovek. Ko je još plakao pored dobrog čoveka? Mogu samo suze da mu teku od sreće i smeha. Disciplina u postizanju ciljeva pronalazi rešenje prostih zadataka. Jednostavnost ne treba komplikovati da bi se bolje snašao kad se zakomplikuje. Suština je u mudrom, ali brzom razmišljanju. Što inteligentnom čoveku nije teško.

Svo bogatstvo sveta u svakom danu čovek može da ponese: ljubav, poverenje, nežnost, toplinu, iskrenost. Trivijalan je svaki od ovih sadržaja. Ostavljajući poruku, osetićemo toplinu oko srca i uzvišeno osećanje. To su prave iskonske vrednosti čoveka! Ostalo su pokloni koje kupujemo i koje nam kupuju. To su pažnje kojima naglašavamo dobru međuljudsku relaciju, kao zvezde u sazvežđu. Blistavost univerzuma je plafon na kojem sijaju najlepše svetiljke. Svakome je dato pravo na odabir življenja. Naš izbor je kakav želimo dan, godinu, život. Ljudi koji su naučili da tako malo dobijaju od drugih i od života moraju da nauče tu osnovnu lekciju – da imaju pravo na taj luksuz. Ljubav je osećanje koje te čini srećnim. Ona se rađa u miru kao motivacija, uzrok i povod da uradimo nešto, inspiracija i tema najlepših umetničkih dela, ali i glavni pokretač u svakodnevnom životu. Sreća je kad prođeš put iza kojeg si ostavio trag ljudskosti i nasmejana lica. Sposobnost je videti lepotu iza sebe, pored i ispred. Radost se nosi u očima!

S obzirom na to da se približavamo Novoj godini kao novoj šansi, hteli mi to ili ne, mislima utičemo na rezime godine koja je na izmaku. Memorisanjem proživljenog, dobijate saldo koji vas upućuje šta treba još bolje da radite, da li treba da okrenete novi list i menjate ono što od vas zavisi, videti šta se propustilo, šta se u sledećoj da ispraviti. Magija je onog trenutka kada sat otkuca ponoć i kada zakoračite u novu, novcijatu 2017. godinu, veoma je važno šta ćete da poželite sebi. Ne samo zato što vaše misli zaista imaju tu moć da ispune vaše želje, već i zbog toga što ćete u nov period zakoračiti “programirajući” ono što biste voleli da vam se desi ili ostvari… bilo da je u pitanju zdravlje, ljubav ili poslovni uspesi. Zato na vreme napravite plan šta želite da radite i koje snove ćete da pretvorite u javu u narednih 12 meseci.

Decembar je najčarobniji mesec i radost predstojećim praznicima, složiće se mnogi. A čaroliju početka zime i kraja godine posebno naglašava novogodišnja jelka, simbol radosti širom sveta i okupljanja porodice. Retko kad čovek oseti ljubav, sreću, toplinu i potrebu za bližnjima kao za vreme ovih praznika. Najlepši segment novogodišnjih praznika bio bi onaj specifičan osećaj mira i ušuškanosti, osmeh nama bitnih ljudi koji usledi nakon što otvore poklone kojima smo rešili da ih obradujemo. Darivanjem želimo pokazati da nam je stalo… želimo dati ljubav. Bogatstvo ukrasa jelku čini moćnom i neodoljivo dopadljivom. Celokupnom utisku tako otmene i bogate čarolije, daju deca kao jedini ukras sveta. Njihova graja i srećno skakutanje oko poklona čine posebnu sreću porodičnog doma. Svaki ukras koji otkače sa jelke, brže-bolje penjući se na vrhove svojih prstića, vraćaju odgovorno na svoje mesto. Trudeći se da ne naruše lepotu i doživljaj novogodišnje bajke. Bez obzira koji Božić ili Novu godinu slavite, nema razloga da se svi planetarno ne radujemo.

Želje celom svetu treba poslati jednom porukom: “Da je sreće, zdravlja, osmeha i mira na našoj planeti!”