Januar živimo kao u Holivudu, a februar kao u Zimbabveu

09.12.2016

Sonja Grbović Radovanović

Iz trećeg ugla

Veseo smo mi narod. Dobri domaćini u svakom smislu. Poštujemo tradicionalne i novogodišnje praznike, po cenu zaduženja. Reklame se ponavljaju na svakih deset minuta, na svim domaćim TV kanalima, isključivo o najjeftinijim prozvodima od mesa, meso, piće, i po koja o sredstvima za higijenu.

Keš krediti – sad i odmah, kamate su „manje bitne“. Jedino što je uvredljivo je što tad prodaju prehrambene proizvode ne baš visokog kvaliteta. Sniženje cena je mač sa dve oštice. Većina ljudi ne gleda kvalitet, već cenu, zbog standarda kojim žive. Lični odabir svakog od nas...

Sve kreće iz stomaka... zato neka svako ima uz bogatu trpezu, zdravlje, sreću i ljubav. A pare se i onako vrte u krug. Dođu, odu i, pri odlasku, ne obećavaju kad se ponovo vraćaju. Mi svakako idemo za njima, kako bismo zaradili i nadoknadili svaku svoju veću odrešenost „kese“. Da malo i preterujemo u toj euforiji nabavke, snabdevanja zaliha, da kojim slučajem ne ostanemo gladni... uvek nam stigne opomena za neplaćene regularne račune, spržene kreditne kartice i rata za one koji se za najlepšu noć obuku na veresiju. Sto muka stigne naš jadan narod, pa nije ni čudo što od silne hrane dobiju učestala podrigivanja, praćena poremećajima ili tegobama vezanim za digestivni trakt, što je uobičajeno.

Naviknut stomak na skromne obroke, na neki način doživi „šok“ od obilja hrane. Verovatno nešto više saveta bi podelila Nada Macura, da se nije posvetila praćenju modnih revija, bez obzira što nikad neće biti modna ikona.... politici zbog emocija.

Snađu se ljudi i bez njenih saveta, prirodnom medicinom. Mamurluk rasteraju rasolom, kiselom čorbom... Želudac će za prvu pomoć smiriti biljni čaj "Atlant“, kao i preparat DIG aktiv.  Sve će se vratiti u normalu posle praznika, ali ono što sledi je nemaština posle slavlja. To smo navikli da istrpimo. Stiskanjem zuba, nervozom, agresivnošću, netrpeljivošću i na najmanje kritike, ogorčeni na sve, samo ne na sebe. Hodajući tako kao poluzdravi ljudi, velika većina je bez zdravstvenog osiguranja (jer to je „luksuz“), bez stalnog zaposlenja, ničim ne pokazujemo da možda vlast ima nešto sa tim krizama, koje dolaze do izražaja baš u vreme praznika. Što bismo se mi nervirali kad nas ubeđuju da je Srbija u "zlatnoj sredini" po privrednom rastu u regionu.

Prepušteni smo sami sebi, nemoćni da na bilo koji način priuštimo blagostanje doma u kojem živimo, sa svojim ukućanima. Nikoga nije briga za siromašne građane, koji su na ivici egzistencije ili su propali i preko te ivice. Ljudi, izuzev toplog srca i jedva razvučenog osmeha, nemaju ništa drugo da poklone svojim najbližima za Novu godinu. U njihovim kućama nema dečjeg poklika i oduševljenja paketićima, koji su postali luksuz...

Mala skromna jelkica je jedini svetli prizor u takvim domovima. Kad ništa od darova nema, ostaje samo blagosiljanje da će jednoga dana biti bolje. Bože, samo daj zdravlja kako bismo preživeli ova teška vremena. Višedecenijska uteha. Pronađite ljubav u sebi, pomozite siromašnoj deci (prema svojim mogućnostima) i vama će život biti lepši. Svaka njihova suza je i naša. Dočekajmo Novu godinu sa više zadovoljnih srca i dečjih osmeha.

Moja čestitka svim siromašnim ljudima:

Blagosiljam sve dobre ljude i želim da sreća pokuca na njihova vrata u Novoj 2017. godini! Da se sve lepe želje pretvore u stvarnost. Niste sami na ovom svetu, sve dok neko misli na vas.