Dama uvek zna pravi put

Verovala je u ljubav do kraja života. Posle dvadeset i nešto godina, osećala se jedinim stanarom njegovog srca. Divio joj se i poštovao je u isto vreme. Opuštena u toj toplini, iznenada je dobila „cimerku“ – ženu mafijašicu, kojoj je bilo tesno u istom srcu. Uradili su sve kako bi je izbacili... Dostojanstvena dama, nije sebi dozvolila da se spusti na njihov nivo. Pad je bio bolan i nepredvidljiv. Tragičan po pitanju finansija. Svi računi blokirani. Sve što je pored nje u tom trenutku - to je njeno. Lečeći sveže rane raznim melemima za dušu, shvatila je da to nije najgore što je moglo da joj se desi... Šta da je nastradala u saobraćaju? Danas jesi, sutra nisi. Možda oni misle da je ona kapitulirala, ali tu se priča ne završava. Posle mnogih neprospavanih noći, napokon leže da se odmori. Isprekidanog sna, trzajući se i braneći od iskrivljenih likova koji su prolazili, poželela je da ustane. Otvorivši uplašene oči, stvarnost je bila još gora. Prebogat društveni život u raznim poslovnim sferama, omogućio je puno prijatelja, humanista... mogla je da okrene bilo čiji broj za pomoć. Ne. To njeno dostojanstvo ne dozvoljava. Prodaće sve što ima i započeće život ispočetka. Krenula je polako i sramežljivo na mala poslovna vrata. Na Božić. Ništa nije slučajno. Inače, na taj praznik valja započeti sa nekim radom, da bi cela godina bila takva. Pripovedale su naše bake o tim običajima. Samo što ova situacija nije praćenje tradicije, već borbe za opstanak. Zalečila je svaku svoju bol, skupila svu snagu koja je bila jača nego ikada, podigla zidove nedodirljivosti i stupila na scenu. Ne tražeći ničiju pomoć, pravi prijatelji su je pronašli. Nisu tražili njeno odobrenje, sami su se uključili i je podržali u poslu. Pronalazili su tržišta kako bi povećali poslovnost. Saznaje da je čovek u čijem je srcu stanovala, ostao bez igde ičega. Njegova instant ljubav sa mafijašicom je trajala koliko je njen kirby usisivač mogao da povuče novca. Skršen od sramote, počeo je mnogo da pije. Takva vest je nije obradovala, već naprotiv – bila je zgrožena. Zarad nekih dugogodišnjih kredita koje je imao kod nje, odlučila je da mu pomogne. Pružila mu je šansu da radi. U poslovima koje je ona započela, on je neprikosnoven. To je prelomni deo u njegovom životu. Imala je priliku da ga gurne na dno ili da mu pruži ruku spasenja. Odlučila se za spasenje, jer to je ona i jedino u toj ulozi se može osećati dobro. Osveta je za slabiće, kukavice i neostvarene ljude. Vratila mu je veru u sebe, dokazala mu, po ko zna koji put, da mu je prijatelj. Jedino što nikada više neće biti njen muž. Napokon, sve je poslagano na svoje mesto i sve se naziva pravim imenima. Svi slobodni, kad je to najmanje bitno. U toj pročišćenoj atmosferi, dominira mir. Dama nije želela da se useljava više u nečije srce. Jedino što je čini srećnom je apsolutna zrelost, zdrav odnos i nezavisnost od bilo koga. Od tog perioda sebe naziva: Svojom. Ničijom. Sve je stekla na svoje mišiće, radom, umom. Svesna svog izgleda i sposobnosti, teško je dodirljiva, bez obzira što u njoj, negde u dubini, živi najnežnije emocionalno biće. Tu krhkost uvek je krila. Nije joj dala da nadvlada njome i učini je nesposobnom za život. Od rođenja se bori i mora ostati borac, sve i da ne želi.

Život te iskušava... tvoje je da se snađeš u tim iskušenjima i pronađeš jedini ispravan put. Ako znaš sebi da postaviš cilj, možeš videti i šta te čini srećnim.