Iskrenost je fatalna

Iskrenost je moralna svest, ljudska vrlina verodostojnog reagovanja i komuniciranja, otvoreno izražavanje svojih osećanja i mišljenja. Iskrenost je sinonim za otvorenost, prisnost, istinoljubivost, primerenost, časnost, pristojnost, dobroćudnost, pravičnost, moral. Iako svi kažu da vole iskrenost, obično se štrecnu ako se mišljenje drugih ne poklapa sa njihovim mišljenjem o sebi. Iskrenost treba da ima svoju meru. Najbolje je postepeno se otvarati u odnosu koji karakteriše uzajamnost. To ne znači da treba svaki čas vagati ko je otvoreniji. Iskrenost nije prisilna potreba, što znači da je ne treba zlouptrebljavati. Treba biti mudar, bitan je način na koji se nešto kaže. Da bi se to učinilo na pravi način, treba poći najpre od sebe.

Ljudi su graditelji i rušioci moralnih vrednosti. Iskrenost je postala fatalna. Čovek je još samo nasamo (možda) iskren. I to je pitanje – koliko? U prisustvu druge osobe počinje hipokrizija. Iskrenost istog momanta isčezava u vidu magle. Najteže je biti iskren prema samom sebi, za to je potrebna ogromna doza introspektivnosti i samokritičnosti, a što manje samoljublja i sujete. Kada čovek otkrije ko je, onda može da odluči koji će deo sebe, kada i kome prikazati. Obeščašćena iskrenost u savremenom društvu zastupa stavove, vrednosti i uverenja u koje ličnost ne veruje, a povezanost sa licemerjem određuje osobu koja krije svoje namere i pravu ličnost. Najveća žalost savremenog društva je odbijanje da se na sebe primene isti standardi koji se primenjuju na druge. Varati sebe je opasnije od varanja drugih.