Lepota ima moć, koja joj daje sposobnost da u onima koji je vide osete divljenje. Njena je tajna u prkosu usamljene duše, nežnosti... u kakvim god uslovima opstajala. Lepotu treba prihvatiti, kao i njenu čudesnost, kojoj se divimo. Prazninu života najbolje ispunjava ono što donosi ljubav. Dok ona postoji, praznine nema. Čak i kad za tu prazninu zna i o njoj možda misli, čovek je, u stvari, ne oseća, dok je u njemu ljubav. U ljubavi, naravno, sadržana je i želja za voljenim bićem, njegovim očuvanjem i srećom. Ali to je samo jedna nit u složenoj mreži. Lepota svojom moći ne garantuje ni ljubav, ni sreću. U svakom slučaju, praznina života nečim se mora ispuniti. Sama lepota ne mora biti neposredno vidljiva, u imaginaciji umetnosti, često je prisutna indirektno. Svaka lepota je jedinstvena. Kada osoba prepozna tugu iza vašeg osmeha, reči iza vaše tišine, ljubav iza vaše ljutnje... onda možete verovati da je ta osoba vaš pravi prijatelj. Život je vredniji u lepoti življenja - inspirativniji, bogatiji, odvažniji.