Izgovor umesto odgovor

Ljudi uvek imaju neke izgovore i nikako da prihvate odgovornost za sve svoje postupke. Moraš da ubiješ sve te izgovore, ili će oni ubiti tebe. Varka je razmišljanje da smo zaglavljeni u bezvoljnosti, odnosno to je opravdanje.

Samo je jedan kutak svemira koji se sigurno možete promeniti, a to ste vi sami. 

Postoji stvar koju tvoj ego govori tebi da bi te sprečio da bilo šta menjaš, makar to bila i pozitivna promena.

„Ti“ si samo živ, ne živiš život. Nikog nije briga za tvoj odabir i ko si ti iznutra... ljude to ne interesuje. Važno je šta ti stvaraš za sebe i druge ljude. Mnogi ljudi govore sebi da je dovoljno da mislimo na nekog i da saosećamo sa njim. To je nešto poput internog mehanizma u glavi, koji kontroliše lenja strana mozga, i koji te sprečava da nešto zaista preduzmeš.

Sve što se traži od tebe je da na sebe primeniš isti standard koji primenjuješ na druge ljude.

Ljudi ne reaguju dobro kada im se sve ovo kaže. Što nas dovodi do poslednjeg koraka.

Ljudski um je pravo čudo. Ljudima su promene potrebne, ali se ljudi veoma plaše neizvesnosti koje one donose.

Tvoj um raspolaže različitim mehanizmima odbrane, koji su dizajnirani da unište bilo kakve naznake promene.

Svaku kritiku interpretiraju kao uvredu.

Pretvaraju se da će bilo kakav napredak biti na neki način izdaja onoga što oni stvarno jesu.

Zapamti, mizerija je udobna. Zato je toliko mnogo ljudi i voli. Za sreću je potrebno uložiti napor. Takođe i hrabrost. Zgodno je znati da dokle god ne stvoriš ništa u svom životu, niko neće moći ni da te kritikuje.

Mnogo je lakše samo sedeti i kritikovati ono što su drugi stvorili.