Lepa reč otupi i najoštriji jezik, kao što ga gruba naoštri

Jedini način da daš sebi za pravo kritiku na tuđi račun jeste tvoje razumevanje tematike. Iskustvo je znanje stečeno izloženošću određenim situacijama. Često umislimo da smo toliko iskusni, a reagujemo i nasednemo na totalno banalnu stvar. Još češće, od gluposti napravimo slučaj. Nedostatak realne procene daje i kontradiktorne reakcije, što prouzrokuje svesno upadanje u neprijatne rasprave. Svakako je bolje biti uzdržan, nego se eksponirati zbog nekih loših iskustava.  Da bi nekoga dobro procenio, moraš dobro poznavati varljivu pokvarenost u drugima, kao i u sebi... a ne odmah o njemu donositi sud. Pored svojih lakovernih ubeđenja, bez argumenata, zapitaj se da li si ikada pohvalio tuđi rad koji vredi... ako nisi, zapitaj se zašto? Sebično je predati se samo grubim rečima, bez razmišljanja o suštini i poenti. U takvom ponašanju vidi se stanje uma, karakter, narav i neprijateljsko raspoloženje. Naše lično iskustvo nas uči da ne grešimo, da treba biti oprezan, da ne treba verovati. Nije sramota pogrešiti, sramota je biti gluv za činjenice, slep za očigledne stvari... puni iluzija, zabluda, očajnici bez ijednog razloga da uopšte kažu nešto pametno. Jezik je vrlina. Ničije iskustvo nije nečiji zakon! Svetu ne trebaju ljudi koji, kompromitujući se, zaustavljaju sve ideale i ciljeve. Čovek bez nade je beznadežan slučaj. Pored takvih, i život bi se zaustavio. Sreća u nesreći je što mnogi ne znaju sve... Svako mora da pređe svoj put i živi svoj život. Znanje kod dobrog čoveka je više od svakog blagoslova čovečanstvu, za razliku od toga kada ga poseduje zao čovek, koji njim barata kao pijanac za volanom. Obično ih ne zanima koliko su ljudi povredili svojom nesmotrenošću. To se dešava ljudima koji su izgubili kompas o životu, kojima su osećanja već odavno pregorela. Uzaludan je trud, jer ih njihova višeslojna tvrdoglavost ne približava realnom pogledu na savremeni svet. Retko koji čovek će da primeti svoju otupelost, sve dok je zanet svojim savršenim, primernim ponašanjem. To su ti “bezgrešnici”, koji nesvesno greše i svesno se ne kaju ni za šta. Dovoljni su samo sebi. Drugi nemaju ništa lepo da kažu o njima, izuzev da postoji i takva vrsta ljudi.