четвртак, 12. јануар 2017.

Odlomak iz rukopisa knjige u najavi

Ništa Srna nije proživela što je zasluživala. Svaku Novu godinu bila je kod kuće, spremala novogodišnja jela, trudila se da ukućani imaju sve... Njene ruke, pune energije, sa osećajem za impulsom života, nisu nikad držale čašu šampanjca u 12 sati, u toaleti kakva i dolikuje njenoj ličnosti, da nazdravi kao sve dame njenog nivoa. Sve svoje otmene manire zapostavila je zarad grubog života koji je omogućio njen muž. On nije imao filing za bolji i lepši život. Nikada nije znao da napravi džentlmenski iskorak i da iznenadi svoju lepšu polovinu, bar jedan dan u godini. Maštala je Srna o večeri u dvoje. Volela je društvo, otmeni humor, želela je da bude deo društva, gde se ne priča o problemima, gde se živi bezbrižno, barem par sati. Ljudi su je voleli, poštovali, ali nema ko nije znao da živi sa jako strogim mužem, koji je posvetio život nekom pravu i pravdi. Više mu je značila reč sekretara komiteta, nego da je celokupna familija htela bilo šta reći. Dok je Srna sanjala život u civilizaciji, njen muž je radio na uzdizanju zabačenih sela, boreći se da dobiju struju i vodu. Tu je stvarao ugled, poštovanje i pohvale za svoj humanitarni rad. Zarobljena u klasičnu domaćicu, intelektualka, dama, u svemu je pronalazila malo spasa. Posao, kolege, godišnji odmori, sve su to bili izlazi da kompenzuje svoje nezadovoljstvo. Naravno da nije mogla sama ostvariti sebi sve želje. Mnogo je želja ostalo neispunjenih, nedosanjanih, koje su je u kasnijim godinama i te kako bolele. U poznim godinama, njeni uzdisaji i naborano lice su više govorili od bilo koje izrečene reči. Mnogo pametnih saveta se od nje moglo dobiti. Uvek je molila mlade da ne robuju nikome, da žive isključivo kako njima odgovara. Ako znaš šta hoćeš, uradi odmah, u suprotnom će te snaći ono što nećeš. Svako od nas kad nešto želi – želi u pravo vreme. Sve što se odloži, to je već sumnjivog ostvarenja. Nešto smeta i to nešto može smetati stalno. Biti disciplinovan je dobro samo u sportu, u životu znači ograđenost od podsticaja za više i bolje. Rizikuju oni koji žele da uspeju. Bez rizika nema ni pomaka. Dok ugodiš svima do kojih ti je stalo, ti ćeš ostati jedino biće na koje nisi obratio pažnju. Prvo ugodi sebi, pa svima ostalima. Biće više zadovoljnih sa tobom i oko tebe. Život je surov, ako ga tako poslušno i doživljavaš.



Нема коментара:

Постави коментар