To nisam ja

Napade me čovek da ja nisam - ja. Kaže da je moje ime – pseudonim. Na svu moju otvorenost svetu, što sam do skoro tumačila pogrešnim odlukama, počeh da sumnjam u samu sebe. Kako čovek da ne veruje čoveku? Kako? Zabode mi se upitnik u glavu. Počnem da se štipam za obraz, osećam neprijatnost. Pogledam se u ogledalo, vidim meni poznato lice. Roditelje nemam da bih proverila svoj indentitet. Opet pomislim, pa ne bi me čovek slagao. Što baš mene? Na svu muku, gde god se pogledam, ja se bečim na sebe uz dozu sumnje… Ne potraja dugo, počeh i sa sobom da pričam. Upitah sebe - KO SI TI? Baš se onako proderah da se uplašim, ne bih li iz straha propevala. :-D Upadoh u ulogu drugog lica spram sebe. Ponovo pročitam poruke u inboksu i opet se uznemirim, jer čovek ne bi lagao. Razmišljam ko bi to mogao biti – ja? Već me hvata bes, polako se ježim od iznenadnog otkrića… nije prijatno. ;-) Odem na FB da pogledam njegov profil. Kad tamo - šest prijatelja, dve objave iz 2014. Profilna slika - mišićav, popločani muškarac u društvu pekinezera. Ime mu je “Neodoljivi Bul”. E, moja šauma, kojem ti čoveku poverova… Ne mogu od stida dalje da pišem. Zato sam se kamuflirala. Moj novi stajling za svaki slučaj. Hvala na razumevanju, ako se može razumeti. Nije do mene. :-D Čovek – čoveka nikad “ne laže”. Uverite se sami, ako meni ne verujete. Sve i da vam se ne sviđa moja priča, pravite se da je niste pročitali. Ovde je suvišna svaka kritika. Nadam se da se slažete. Pozdravlja vas moja malenkost. :-)