Nepoderiva krpa od života

30.09.2016

Sonja Grbović Radovanović

Iz trećeg ugla

Prirodno smo radoznali. Radoznalost je stvaralačka. Evolucijski motor intelektualnog napretka. Kada čovek potisne svoju prirodnu radoznalost, u njemu se javlja praznina koju pokušava da popuni njenim izopačenim oblicima.

Zanimanje negativno radoznalih je da stalno vise u životima drugih ljudi, kao zavese na prozorima. Zapravo, trebalo bi da budu veoma zabrinuti. Što njima ne pada na pamet. Naznačila sam “negativna radoznalost”, jer kod mnogih radoznalost postaje ugušena ili izopačena u ružno njuškanje po tuđim životima. Da li možda neko drugi, umesto njih, treba da ostavi sve i da se zapita koja je uopšte svrha njihovog postojanja na Zemlji? Ustajali u svojoj prosečnosti kao moljci, i ne pokušavaju biti bolji.

Zato što je lakše ne pokušati, nego izaći i pokušati, pa makar bio siguran da nećeš uspeti. Sam osećaj da ćeš naučiti nove stvari i dovesti sebe u izazov budi adrenalin u čoveku. Oni ne žele da se uklope, jer nemaju takmičarski duh u sebi. Više su u ravni… “Skala” ka gore retko se pomera, izuzev kad se raduju tuđim neuspesima. Plaše se suočavanja sa samim sobom, zbog straha od drugih. Razmišljaju prema svojoj vlastitoj pokvarenosti, po kojoj sude ostalima, pa onda normalno podrazumevaju da i drugi sude o njima na isti način. Više im znače stvari koje imaju, nego stvari koje su uradili. Nesigurnost da pravog sebe pokažu svetu.

Neotporni na tuđa mišljenja, ne stoje u masi ideja, dok drugi postižu napretke. Umišljeni da su pametniji nego što jesu, uskaču u mozak drugih, kako bi bolje razumeli svet oko sebe. Uredno se hrane porcijom vesti iz kontrolisanih medija. Ograničeni za prihvatanje mogućnosti i postavljnja pitanja: „Da li je svе ovo istina?“ Ne poznaju tehniku mas-medija, zbunjivanja slušaoca istih. Misleći da sve shvataju, nikada neće priznati da ništa ne znaju. Normalno je da čoveku znanja nikad dosta, bez obzira na temu. Ući s njima u raspravu je već unapred osuđeno na poraz u debati. Zato što ne preispituju autoritete. Ne razumeju moć dobro postavljenih pitanja u životu, razlike u mišljenjima i borbu za svoje stavove, kad neko pokuša da te ubedi u suprotno.

Zato što ne mogu da preispitaju realnost, zato što su ušuškani u sopstvenom matriksu monotonije. Nisu ni svesni da u običnom ćaskanju odaju sve informacije koje su nekome potrebne. Pričaju previše i nekontrolisano. Obično su to ler misli, kao kad je auto u leru. Samo su na pozicionom mestu. Bez pokreta, reakcije, jedino što se čuju. Zato što prava moć dolazi ne iz logoreične ignorancije, već iz pravilno postavljenih pitanja. Pametan i mudar čovek se bavi idejama, dok oni shvate da uopšte imaju ideju. Treba hrabrosti za priznavanje da ne znaju stvari koje ne znaju. Takvu hrabrost ne dostižu ni u snu. Ne postoji vreme koje će nadoknaditi proćerdali život. Misle da nisu primećeni, ako to neko nije i pokazao. Zato njima ništa ne promiče. Sve i da im se da šansa da urade nešto, svet će se do tada potpuno promeniti. Jednostavno ljudi koji, zbog brige o drugima, kasne čitav jedan radni vek. Sreća u nesreći je što to njih uopšte ne dotiče. Zato i postoje, kako bi bili smetnja drugima. Nikada bitni, samo dosadni kako sebi – tako i drugima.