недеља, 23. октобар 2016.

8.septembar 2016.god.
Sunce se već odavno jutros pomolilo na raščišćenom nebu i svojom životvornom, toplom svetlošću obasjalo grad, milujući ljudima lice i svima koji uživaju u toj energiji. Sedeći u jednoj bašti, opkoljenoj cvećem, zapažam crnog leptira koji se vrti u krug. Oni obično lete u toplim predvečerjima, ali s obzirom da su one na izmaku – koristi dnevnu toplotu. Snalaženje. U nekih leptira pojavljuju se znatne razlike u boji prema godišnjem dobu – sezonsko dvoličje. Žive na svim kontinentima osim Antartike. Leptiri su poznati po lepoti svojih krila, spektakularne šare u duginim bojama. Svetlost se odbija preko ljuski krila, formirajući boje koje su u stvarnosti nepostojeće. Skoro neprimetno demonstrirao je svoju slobodu. Ne dodirujući nikoga. Na našem prostoru etiketiran u negativnom smislu za razliku od ostatka sveta. Ništa čudno. Tako etiketiraju i ljude. Zašto je teško odupreti se starim predrasudama i ne primetiti da jedno živo biće, pokreće energiju i radost u društvenom životu. Kome je ograničenost donela predstavu o lepoti života? Nikom. Dar prirode, koja ih je razvrstala po bojama i najlepšim ukrasima na njihovim kriliam. Svojim akrobatskim veštinama podsetio me na ljubav. Leptir – simbol radosti i sreće predstavlja večnu ljubav. Mora se reći da osim što su stvoreni kao ukras, boja i šare na krilima leptira imaju mnoge druge važne funkcije za ova stvorenja. Kod mnogih leptira postoje okrugle, tamno obojene šare koje nas podsjećaju na oči. To su oči, koje se opet sastoje od obojenih ljuski kao na krilima, oličenje su najvažnijeg odbrambenog mehanizma leptira. Oni, kada se odmaraju, drže svoja krila sklopljena. Ako naiđu na neprijatelja ili ih se uznemiri laganim dodirom, krila se smesta otvaraju i velike, jarke, intenzivno obojene oči pojave se na površini krila. Na ovaj način pošalje se određena poruka grabljivcu. Veština kamuflaže leptira impresivna je kao i njihove lažne oči. To je kao da zamaskirani leptir vidi boju grma, proceni okolinuu, analizira je, a zatim oponaša boju grma s bojama koje proizvodi u svom telu. Još jedna vrsta, svesna ukusa svojih neprijatelja, šalje signale upozorenja tako što imitira boje koje bi ih odbile sugerisajući da leptir ima loš ukus ili da je čak i otrovan. Kažu lepota je u oku posmatrača. Ja videh samo lepe strane jednog leptira. Ljude posmatram na isti način. Uvek tražim onu njihovu lepšu stranu. Ne dozvoljavajući da me zaslepi netrpeljivost i antipatičnost. Filtriram. Nekome na dnu taloga ostane ono malo ljudskosti. Što ne znači da se takvoj sitnoj duši treba obradovati, već samo otkiće da i oni imaju gram nečega, zbog čega su pripadnici malih, jadnih i zlobnih ljudi. Njihov život nema komfor, jer žive u svojim ljušturama koje su sami sebi napravili od svega lošeg. Posmatrajte svet oko sebe svoji očima, a ne predrasudama!

Нема коментара:

Постави коментар