Osmeh se ne otima

Zašto su tvoje oči tako tužne? Nazire se neka tuga, duboko u njima. Trgle su je izgovrene reči, čoveka kojeg vidi drugi put u životu. Sedeli su za stolom i pričali sasvim desete teme po pitanju posla. Zbunjeno ga je pogledala. Njegov posao i stav hladnokrvnog čoveka, nikako nisu išli sa njegovim pitanjem. Trudeći se da ne produbljuje priču, odgovrila je:

-Kao što se iza tvoje hladnoće ne nazire toplina, tako i moje oči ne pokazuju sjaj. Zasigurno postoji jedna jedina istina, koja nas povezuje u ovoj misli a to je skrivanje boli. Nasmejali su se oboje, kao i ostalo društvo za stolom.

Rekao je:

-Sad smo jedno drugom otkrili svoje slabosti. Najbitnije od svega da to ne pokažemo drugima. Zloupotrebiće.

Zbog poslovne saradnje, često su se viđali i porodično. Kasnije je videla da je taj isti čovek retko emotivno biće. Porodica mu je svetinja. Sva hladnoća nestaje sa njegovog lica, kad je među svojim najbližima. Svojim otapanjem, zagreva njihova srca. Svu akumuliranu energiju troši samo za njih. On je u stvari previše osećajan. Ostao je jako mali bez roditelja. Odgovornost prema mlađoj braći, napravila je od deteta – čoveka. Nije želeo da priča o tom periodu svog života. Zagrlio je najačim zagrljajem svoje najbliže i nesebično im se daje u svakom smislu te reči. Ne želeći da to drugi primete, krije se iza tog hladog odraza lica. Ne verujte izgledu, već kompletnom utisku o čoveku. Uvek je negde ispod kože skriven pravi osećaj. Moraš nekoga upoznati bolje, kako bi imao predstavu ili bilo koju sliku o njegovoj ličnosti. A njene oči su bile poput poštanskog sandučeta, od kojeg je samo ona imala ključ. U to sanduče su ubačeni mnogi računi, koji nisu njeni. Mnoge nepravde, koje nisu njene. Svako je sebe očistio, istovarajući svoje brige na njenu adresu. Porodica koja je nije zaštićivala, već naprotiv koristili su njenu slabost prema njima. Dok jednog dana nije rekla:

-Neće to tako više moći! Ako znate da pravite problem, isto tako morate biti vispreni u pronalasku rešenja. Podsećanja radi nikad me niste pitali kako je meni i imam li ja probleme. Imam, ali ne mogu da ih rešavam od vaših. Vi ste sebi najbitniji. Hvala na lekciji! Zavoleću sebe više nego što možete i da zamislite.

Razvrstala je probleme po akterima i preporučenom poštom poslala na njihove adrese. Bez opoziva za povratak. Olakšanje koje je osetila u tom trenutku, ne može opisati ni jedna reč. Oslobodivši sebe nezahvalnih, prvi put posle dugog niza godina osetila je kako smireno diše, dok srce kuca jednim disciplinovanim ritmom. Povrativši svoju snagu, osmeh na lice, radost svakom novom danu, ugledala je blistavi sjaj u svojim očima. Bez obzira na energiju koju su crpeli iz nje, nepresušni su rezervoati u njenom srcu – hramu ljubavi. Gle čuda… više je ne pamte po tužnim očima, već po najlepšem osmehu na svetu. Ako hoćete i želite da budete dobri sebi, ne preuzimajte tuđe brige i probleme koji ne zavise od vas. Pomozite ljudima onoliko, koliko se ne narušava vaš život. Samopoštovanjem menjate i odnos ljudi prema vama. Čuvajte sebe za svoju decu! Njima uvek trebate.
Sonja Grbović Radovanović