Ne postoji slučajno
prijateljstvo
Kada sam upoznala moju
Olju, shvatila sam da sam našla osobu koja je slična meni... Jedno nesavršeno
biće, koje dopunjuje život savršenim. Našim posebnim razumevanjem, pretvarale
smo svaki problem u smešnu stranu života. Bez obzira što dosta toga nije bilo
smešno, našom pozitivnom energijom i kamen smo razbijale. Nismo se hvalile
svojom jačinom, već smo demonstrirale ljudsku stranu izdržljivosti. Srele smo
se jako davno, pune optimizma, spremne za postizanje svojih ciljeva... sa
velikim razumevanjem poštovale našu prošlost, verovale u budućnost, prihvatajući
jedna drugu onakve kakve jesmo. Kad se sad osvrnem na dane koje smo provele
zajedno, shvatim koliko mi znači. Dosta vremena je prošlo u nedostajanju tog
druženja i svaki put je zagrljaj dobrodošlice sve jači. Poštovanje i ljubav smo
prenele na našu decu. Svi naši susreti su obeleženi sa dosta radosti, ali
devedeset treće je to bila istinska najuzvišenija sreća. U sredu je moja
prijateljica rodila svoju prvu princezu, već u petak ja svog princa.
Upotpunjene i presrećne, šetale smo hodnikom GAK-a, trijumfalno. Ostvarile su se
naše želje - i mi pored njih. Kasnije je na svet moja drugarica donela još
jednu princezu. Nastavljajući dalje, nikada nismo dale zaboravu da nam pokvari
druženje. Prijateljstva se utemeljuju delima, a ne rečima. Sad naša deca
nastavljaju porodičnu tradiciju poštovanja našeg drugarstva. Značenje
prijateljstva je vrednost iznad svih drugih vrednosti. Šta može da bude
zanimljivo i zabavno kada to ne možeš podeliti sa prijateljem? Prijatelj i kad
živi negde daleko, ostaje deo tebe zauvek. Prijateljstvo je trajnije od života.
Ko ne razume
dragocenost prijateljstva, taj ne zaslužuje nikoga.
Zaista sjajan tekst i tako mi lici na‚‚slucajno‚‚ poznanstvo sa Marijanom, na fakultetu, od prvog dana, zaista smo slucajno sele jedna do druge jer ni ona ni ja nismo nikoga poznavale...a onda smo nekoliko dana posto smo se privikle na drugi grad, sistem ucenja...upoznale i do dana danasnjeg ostale sjajne drugarice, tokom studija jezika putovale i boravile u Turskoj, Egiptu...osmeha sa lica nije nam silazio...ucile zajedno, stanovale privatno...cak smo bez reci pocinjale da se smejemo zarazno ili u isto vreme da izgovaramo identicne recenice, i da vise ne duzim, ostale smo i dan danas iste, ne vidjamo se cesto, jer smo u drugim gradovima, ali i dalje razmenjujemo poruke, gde se vidi da se u nasim zeljama i mislima nista nije promenilo... tu nam je pomogao i FB, ali pre svega...iako fizicki ne licimo, mi smo tako srodne duse...hvala Vam za ovaj tekst...vratili ste me u 1983.godinu...
ОдговориИзбришиHvala Vama na predivnom komentaru i saosećanju prema pravom prijateljstu koje ste podelili ovde. Zaista je neprocenjivo. Vaša priča je takođe za poštovanje! Prijateljstvo se zaslužuje. Mi smo to ovim pisanjem i potvrdile. Srdačan pozdrav :-)
Избриши