Sestrinska ljubav je jedna od najčistijih i najbezuslovnijih emocija prema bratu, jača i od majčine. Nedosegnut kriterijum u emocionalnim odnosima u porodici. Za sestru, brat je najvažniji muškarac u životu. Sestra je u svemu najveći oslonac bratu, njegova podrška, snaga. Još kao dete, ona svoje srce deli i polovinu daje bratu. Jedna polovina srca nesavladivo žensko, i druga bratska. Više je odana njemu, nego sebi. To nije iluzija, ni imaginacija, već realno osećanje koje nema meru i granicu. Toj emociji, u kojoj se spaja i izmiruje impulsivnost i razložnost, silovitost i prefinjena nežnost, ona daje ovozemaljsku boju. To je protejska ljubav prefinjene destilisane osećajnosti, što potvrđuje tezu Umberta Eka da je „ljudsko biće istinski izuzetno stvorenje“.