понедељак, 21. новембар 2016.

Moj let 

Započni sa osmehom, otvori srce i uđi u novi dan...  kreni sa jutrom kao lasta koja najavljuje proleće. Neko ti ne uzvrati, neko i ne primeti tvoje pozitivno reagovanje... pusti, nastavi dalje. Neko ti se i pridruži u tom jatu i vaša krila sve više i jače podnose opterećenja, dok vas baksuzi posmatraju odozdo. Što više bacaš osmehe u lice, sve više, tebe nedostojni, gube orijentaciju u vremeni i prostoru... čaure se u svom mraku zlobe, od koje nisu ni pokušali da se leče. Ne zadržavaj se kod njih... nastavi dalje. Putujući kroz vreme koje imamo, zapažamo razne prepreke, oslonce, mostove, a ponajviše ljubav koja nas održava u svim okolnostima. Dobra duša ulepša biografiju i onima koji to najmanje zaslužuju, vraća tuđe dugove, čisti tuđe greške... nema veze, i ovako takvi ljudi misle da dobrota ne postoji. Ne zadržavaj se ni kod njih... nastavi dalje. Neko te je povredio, a nekad je i dobro činio... i opet došao na tvoj prag. Previj mu rane, zaleči ga, pa ga tada ostavi da nauči kako je to leteti sa jednim krilom... shvatiće ili neće, ne ulazi u njegove misli - svoje si obavio. Ne zadržavaj se... nastavi dalje. Život nema milosti! Niko ti nije rekao, sad je pauza... skazaljke se pokreću, vreme teče... Povrede koje su zadobijene se krpe… leči dobrom voljom i pozitivnom energijom... ko te pita? Misliš da su sve letelice ispravne? Varaš se… lete one isto tako zakrpljene. Tvoje "ožiljke" vidiš samo ti, zato se potrudi da ih neko ne primeti. Ništa bolnije od povređivanja rana. Budi sam svoj zaštitnik da bi mogao zaštiti i svoja najdragocenija bića, zbog kojih ti je život vredniji! 

Ne zadržavaj se... nastavi dalje.


Нема коментара:

Постави коментар