Dan – D

Jedan od prolaznika upita me znatiželjno: "Šta to skupljate?"
Delove sebe... odgovorih nervozno. Skrivala sam ih dok me nije probudio bol, koji je rasuo sve u deliće. "Okidač" je reagovao na sitnicu, koja me podseća na bolne doživljaje iz prošlosti. U šta sam se ja to pretvorila? Toliko njih mi je nekada zavidelo na otpornosti i hrabrosti u životu. Sve sam pokazivala - i bes i ljutnju, patnju i bol, sreću i radost... svaku emociju koja je vladala mojim srcem. Nisam se plašila. Naprotiv, moj korak je uvek odzvanjao stanje mog raspoloženja. Ko me je poznavao – znao je i bez pitanja - „kako si“. Godine su me nešto utišale. Nisam nikada pomislila da će me baš one smekšati. Moja nepokorljivost se uspavala. U svojoj pospanosti, ne primetih kako me nametnute društvene norme menjaju.   

To nije moja klima u kojoj opstajem. To je džungla, a ja nisam Džejn. Pokazati sebe i onda kada nismo nasmešeni i druželjubivi je sramno u današnjem društvu, gde je biti srećan stanje prestiža. To je deo lifestyle-a, to je ono što se pokazuje, ostalo se sakriva. U suprotnom si prokažen kao nesrećnik. Neinteresantan i mračan mentalno kržljavoj "eliti". Nije problem da se od svake osude napiše još bolja poruka čovečanstvu. Svi se plaše da ne izgube izgubljeno, kao jedino zagarantovano u realnom pogledu na bolji život.

Klimatizovali su prostor u kojem zaboravljaju, kako na budućnost svojih najbližih, tako na sve generacije, zarad izlaska iz niskobudžetnog sloja društva. Prigrlila sam svaku svoju bol i ustala uspravno. Takva osećanja nas teraju da radimo, da se borimo, da postanemo snažniji i razvijemo nove načine savladavanja prepreka. Plaćam uredno račune životu. Zato od života uzmite sve i sve mu dajte. Jedan je život i tu nema kalkulisanja.