Kako izgleda eufemizam, ako je ovo doba kulture?

25.11.2016

Sonja Grbović Radovanović

Politika i društvo, Društvo

Svakog dana šaljemo poruke ljudima kako treba da pronađu čoveka u sebi. Nesvesno ili svesno, postali smo prosjaci čovečnosti. Čast, moral, obećana reč, pravda, dostojanstvo, humanost, sveopšta kultura – sve su to reči koje su izgubile značenje i odletele kao jesenje lišće. Ne zadugo pripadaće nepoznatom značenju, za koje ni Google neće imati prepoznatljive rezultate pretrage. Do sad nas je još tešio taj manji deo čovečanstva, koji se trudi da spomene i podseti na ljudske vrednosti. To je na svetskom nivou manjina, a u Srbiji tek onoliko koliko još nije obolelo od mržnje. Prošenje je odavno nastalo kod nas... Višedecenijsko. Prosjaci smo za posao, lek, lečenje, novac za preživljavanje... Da ne nabrajam. Sve što podrazumeva osnovno za dostojanstven život običnog čoveka.

Država te iste prosjake tuži za svaki neplaćen račun, kao građane bez savesti, a ne bez posla. Da glad ne zna za savest, govori i enorman porast ubistava i samoubistava. Nema dana bez takvih vesti. Te iste građane nije umirio ni rijaliti šou program ni raznorazne budalaštine kod Lee Kiš, žuta štampa i estradne prevare. Ljudima nervi popuštaju drastično. Koliko prosečnih tridesetogodišnjaka još uvek sedi kod kuće i čeka penziju svojih poluživih roditelja? Neostvareni kao ljudi, emotivno zakržljali, jedino čega se late u toku dana je litarsko pivo ili neka trava. Sa pogledima punim mržnje, proprate svaku novu facu, malo bolje obučenu ili, ne daj Bože, sa nekim boljim autom. Klateći se sa pivom, od stepeništa do klupe ispred svoje zgrade, razmenjuju svoja memljiva mišljenja koja asociraju na prebiti nekoga, zakačiti se sa nekim, demonstrirati silu lokalnog majmuna iz kraja. Da svi nisu isti, govori i blagost kad sretneš mladog, energičnog čoveka, koji radi i dve smene. Srećan što stvara. Srećan što mu u kući niko nije gladan. Srećan što ima posla.

Međuljudsko šarenilo postoji od kad je sveta i veka. Suprotno od šarenila su osobene krajnosti mnogih. Te krajnosti su mržnja. Mržnja kao najveći otrov kako pojedinca tako i društva u kojem živi. Ne razumem zašto se nama bave neprijatelji Srbije, kad se mi međusobno toliko mrzimo? Postala je praksa zagorčavanja života, u svim sferama, od posla do privatnosti. Prirodno je da nam se mišljenja i stavovi razlikuju od drugih ljudi. Neprirodno je mrzeti zbog svojih predrasuda o nekome i nečemu. Mržnja prema drugome je odraz duboke mržnje i prema sebi samom. Da bi život bio podnošljiviji, za početak, treba iskoreniti mržnju. Da svako napravi jedan korak ka dobru, i univerzum bi nam pozavideo.

Komentari

Prijateljice

Nova prijateljstva često mogu da regenerišu ustaljenost i jednoličnost starih druženja. Radi se o prvom dopadanju, sličnosti razmišljanja, razumevanja, a ipak smo komotni, opušteni i iskreni. Možemo ga zadržati samo zajedničkim vrlinama. Osnov prijateljske naklonosti prema drugom čoveku je osećaj prema sebi samima. Da bi uživao u društvu dobrih ljudi, moraš i odabrati dobrog prijatelja. Naime, svako sebi želi dobro, zato se sa dobrim i druži. Loši ljudi traže društvo da bi zaboravili pakosti koje čine. Oni su rastrzani u sebi. Njima niko nije dobar. Zato su danas dve dame uživale u svom trenutku. Uz opojni miris i ukus divne poslastice, prepustile su se razgovoru i putovanju kroz vreme, gde se ni jednog momenta nisu zadržavale na nekim lošim događajima. Čuvajući da ne kvare raspoloženje jedna drugoj, smehom su preskakale sa težih na lakše teme. Vreme je brzo proletelo, brže nego što su uspele da bace pogled na sat. Želele su da duže ostanu, ali obe su imale još obaveza koje je dan od njih zahtevao. Rastale su se sa širokim osmehom na licu, uz samo njima dvema znanu doskočicu, koju su šapnule jedna drugoj. Odlazeći svaka na svoju stranu, nesvesno su ponele zadovoljni osmeh. Radost zbog novog susreta i druženja dokaz je da je prijatelj vredan izbora, pa ga zbog toga treba pažljivo izabrati.

Pisanje je možda najbolji emocionalni barometar, uspešno prepoznaje kako se prikazujemo drugim ljudima. U jednom komentaru možeš da prepoznaš mentalno stanja ličnosti. Svako sam sebe odaje... Iz rečenice može se zaključiti da li je neko realan, blag ili agresivan, da li je iskren ili sklon pretvaranju, optimista ili pesimista, tiha osoba ili galamdžija, maliciozan ili dobronameran.

Dan – D

Jedan od prolaznika upita me znatiželjno: "Šta to skupljate?"
Delove sebe... odgovorih nervozno. Skrivala sam ih dok me nije probudio bol, koji je rasuo sve u deliće. "Okidač" je reagovao na sitnicu, koja me podseća na bolne doživljaje iz prošlosti. U šta sam se ja to pretvorila? Toliko njih mi je nekada zavidelo na otpornosti i hrabrosti u životu. Sve sam pokazivala - i bes i ljutnju, patnju i bol, sreću i radost... svaku emociju koja je vladala mojim srcem. Nisam se plašila. Naprotiv, moj korak je uvek odzvanjao stanje mog raspoloženja. Ko me je poznavao – znao je i bez pitanja - „kako si“. Godine su me nešto utišale. Nisam nikada pomislila da će me baš one smekšati. Moja nepokorljivost se uspavala. U svojoj pospanosti, ne primetih kako me nametnute društvene norme menjaju.   

To nije moja klima u kojoj opstajem. To je džungla, a ja nisam Džejn. Pokazati sebe i onda kada nismo nasmešeni i druželjubivi je sramno u današnjem društvu, gde je biti srećan stanje prestiža. To je deo lifestyle-a, to je ono što se pokazuje, ostalo se sakriva. U suprotnom si prokažen kao nesrećnik. Neinteresantan i mračan mentalno kržljavoj "eliti". Nije problem da se od svake osude napiše još bolja poruka čovečanstvu. Svi se plaše da ne izgube izgubljeno, kao jedino zagarantovano u realnom pogledu na bolji život.

Klimatizovali su prostor u kojem zaboravljaju, kako na budućnost svojih najbližih, tako na sve generacije, zarad izlaska iz niskobudžetnog sloja društva. Prigrlila sam svaku svoju bol i ustala uspravno. Takva osećanja nas teraju da radimo, da se borimo, da postanemo snažniji i razvijemo nove načine savladavanja prepreka. Plaćam uredno račune životu. Zato od života uzmite sve i sve mu dajte. Jedan je život i tu nema kalkulisanja.

 Sestrinska ljubav je jedna od najčistijih i najbezuslovnijih emocija prema bratu, jača i od majčine. Nedosegnut kriterijum u emocionalnim odnosima u porodici. Za sestru, brat je najvažniji muškarac u životu. Sestra je u svemu najveći oslonac bratu, njegova podrška, snaga. Još kao dete, ona svoje srce deli i polovinu daje bratu. Jedna polovina srca nesavladivo žensko, i druga bratska. Više je odana njemu, nego sebi. To nije iluzija, ni imaginacija, već realno osećanje koje nema meru i granicu. Toj emociji, u kojoj se spaja i izmiruje impulsivnost i razložnost, silovitost i prefinjena nežnost, ona daje ovozemaljsku boju. To je protejska ljubav prefinjene destilisane osećajnosti, što potvrđuje tezu Umberta Eka da je „ljudsko biće istinski izuzetno stvorenje“.

Život nema recept, kao ni reprizu.

Svako pravilo je da nema pravila. Iskustvo je majka stvarnosti. Nemam ja recept za uspeh u životu, pedantno slažem svoju savršenu nesavršenost i uživam u toj sređenosti. Kod mene je sve odokativno i instinktivno. Život diktira brz tempo, zato sve sređujem u prolazu... sačeka samo ono što ne zavisi od mene. Ne zadržavaju mi koncentraciju ljudi koji bi drugačije da su na mom mestu. Nisu. Zato treba da gledaju prvo sebe. Vodim isključivo svoj život, unutar porodice. Sreća raste na temeljima ljubavi i nesebičnosti. Ostati dobar čovek – najveći je uspeh. Nikad ne izgovarajte „nemam vremena“. Vreme postoji i tvoje je da se snađeš u njemu, a da pri tom ne propustiš bitne stvari zbog kojih ćeš se jednog dana kajati. Organizovan čovek može sve! 

Kad je teško, pojačam veru u sebe, začinim hrabošću, snagom, voljom i nagazim da radim još više. Rad je veoma bitan u svakom smislu! Egzistencijalnom, unapređivanju sebe, stalno i u svakom trenutku. Padovi i problemi su sastavni deo života. To su prepreke za snalažljive, hrabre, inteligentne, uporne, istrajne, požrtvovane, ljude koji su spremni i na neka odricanja. Živeti u sadašnjosti! Sadašnjem trenutku možeš dati moć, jer ovaj trenutak može da ima mnogo dublje značenje od površnog shvatanja. Moguće je promeniti ono što nas ne čini srećnima. Ne brzinom svetlosti, kako se to obično očekuje. Potreban je svakodnevni trud i rad na sebi i svojim mislima. Najbitnije je osloboditi se sopstvene prošlosti i budućnosti, i posvetiti se maksimalno sadašnjosti. Bićete srećniji! Svaki put kad se okrenete unazad – nikad vam neće biti bolje.

 

Brzopleti osuđuju, umni rasuđuju! Čovek koji vredi ne smeje se tuđim mukama, dok ljudska prašina likuje sve dok tako nešto ne pokuca i na njihova vrata. E, tad se trezne od svoje besvesti...

Ne dozvolite neznanju da vas prestigne u osudi čoveka. Sve što saslušate - potrudite se i da razumete. Razmislite dobro zbog čega treba biti oprezan sa rečima, kako se ne bi vratile kao bumerang. Umišljena pravednost i površnost se kose jedna sa drugom. Obično su ljudi, koji su osuđivali druge, postali najtolerantniji za iste greške kad su se dešavale njima ili nekom iz njihovih porodica.

U čemo god da čovek preteruje, čini prekršaj uljudnosti, koji izaziva negativne reakcije i posledice. Elementarna učtivost, lepo vaspitanje i poštovanje drugog. Učtivost je oblik pristojnosti. Može se dopuniti šmekerskim nadahnućem kao zaboravljeni dar, koji se gubi sve više... zatrpan uličnim žargonima. Otvorenost ne bi trebalo mešati sa nepristojnošću, niti istinu sa vređanjem. Učtivost nije znak slabosti, ma kako to danas izgledalo. 

Kultura se ne predstavlja napadno, ona je uvek umerena, otmena, elegantna i dostojanstvena.

Dostojanstvenu ženu nikada nećete dobro razumeti ako je posmatrate po spoljašnjem izgledu. Postoji ta spoljna "fasada", koja prikriva sve njene boli. Zna da nosi svoju ličnost, koju je lavovski sačuvala da ostane neoštećena.

U ovom slučaju, kontradikcija se odnosi na dve ličnosti žene. Prva je jaka i stabilna, a nasuprot njoj je ona nežna, krhka i sama svoj zaštitnik. To je, zapravo, ono što svi nosimo u sebi, dve potpuno različite ličnosti, koje se stalno prepliću, nadopunjuju, i tako čine savršen balans.

Moj let 

Započni sa osmehom, otvori srce i uđi u novi dan...  kreni sa jutrom kao lasta koja najavljuje proleće. Neko ti ne uzvrati, neko i ne primeti tvoje pozitivno reagovanje... pusti, nastavi dalje. Neko ti se i pridruži u tom jatu i vaša krila sve više i jače podnose opterećenja, dok vas baksuzi posmatraju odozdo. Što više bacaš osmehe u lice, sve više, tebe nedostojni, gube orijentaciju u vremeni i prostoru... čaure se u svom mraku zlobe, od koje nisu ni pokušali da se leče. Ne zadržavaj se kod njih... nastavi dalje. Putujući kroz vreme koje imamo, zapažamo razne prepreke, oslonce, mostove, a ponajviše ljubav koja nas održava u svim okolnostima. Dobra duša ulepša biografiju i onima koji to najmanje zaslužuju, vraća tuđe dugove, čisti tuđe greške... nema veze, i ovako takvi ljudi misle da dobrota ne postoji. Ne zadržavaj se ni kod njih... nastavi dalje. Neko te je povredio, a nekad je i dobro činio... i opet došao na tvoj prag. Previj mu rane, zaleči ga, pa ga tada ostavi da nauči kako je to leteti sa jednim krilom... shvatiće ili neće, ne ulazi u njegove misli - svoje si obavio. Ne zadržavaj se... nastavi dalje. Život nema milosti! Niko ti nije rekao, sad je pauza... skazaljke se pokreću, vreme teče... Povrede koje su zadobijene se krpe… leči dobrom voljom i pozitivnom energijom... ko te pita? Misliš da su sve letelice ispravne? Varaš se… lete one isto tako zakrpljene. Tvoje "ožiljke" vidiš samo ti, zato se potrudi da ih neko ne primeti. Ništa bolnije od povređivanja rana. Budi sam svoj zaštitnik da bi mogao zaštiti i svoja najdragocenija bića, zbog kojih ti je život vredniji! 

Ne zadržavaj se... nastavi dalje.

Sećanje na Srnu

18.11.2016

Sonja Grbović Radovanović

Kultura i umetnost, Kratka priča

Samouverena, velikodušna, odvažna, uporna, odana, ponosna, puna života, rođena da vodi, a ne da robuje. Nezavisna i snažne individualnosti. Kao takva, hrabro je ulazila u koštac sa životom.

Porodica je njen hram ljubavi. Tu se daje do poslednjeg daha!

Zahvaljujući svojoj magičnoj energiji, entuzijazmu i poletnosti, njene prijateljice su žene koje su joj se uvek divile. Jedino nije praštala izdaju prijateljica. Takvi gestovi za nju su bili zloupotreba poverenja. Nehumano je štetiti drugome. Kad se čovek odluči na upornost, mora računati i na neprijatnost. Postupala je ispravno i uvek je padala u oči drugima. Srna sebe nije smatrala žrtvom zato što je živela u lošem braku. To bi omalovažilo njenu biografiju! Naprotiv, ona je borac, nikada nije sedela kad je trebalo ustati i suprotstaviti se nepravdi. Verovala je u svoju hrabrost, što je i dokazivalo da jeste hrabra. Njen muž nije mogao da poraste više ako nju napadne. Samo se smanjivao u njenim očima. Naviknut da žena misli o svemu, nije nikad mislio na nju. Beskrajno talasanje međusobnih problema sputava svaki rezultat da dođe do cilja, ali to nije umanjilo njenu istrajnost. Njihova Ljubav je na samom početku dostigla vrhunac sreće i preveliko ispaštanje zbog nje.

Srna je imala svoje snove u budnom stanju i one u snu. Da nije sanjala, ne bi izdržala. Misli su njen skriveni kutak u kojem dograđuje ruševine, stvarajući nove nade i šanse svakom oronulom pokušaju. Doživljavala je život kao pozornicu i borila se za svoju ulogu u njemu. Neodustajanje! Poznavala je muža bolje nego on samog sebe. Da se više pozabavio sobom, možda bi i otkrio svoje negativne osobine. Jedino tako je mogao postati bolji i sebi i drugima. Ovako se samo više mučio svojim nepoznavanjem sebe. Srna je štošta tiho volela, samo decu je, na sav glas, iskonski volela. To je ta beskonačnost majčinske ljubavi! Njeni najlepši ukrasi života su deca, a dobročinstvo je krasilo njenu ličnost. Jedina ljubav koja se ne stiče i ne osvaja je majčina ljubav. Za sve ostale moraš dati sve od sebe. U majčino srce ulažemo sve naše brige, probleme, nestašluke, tuge, lična nezadovoljstva, a u njemu svaki put nađemo oproštaj.

Kad nedaće prate čoveka od rođenja, on se toliko stvrdne da i kamen počne da biva ljubomoran. Oči uplašene ne suze, one prodiru samo dublje u budućnost. Ako se pokvase, pokreću lavinu od koje srce može da zastane. Koliko neprospavanih noći u zagrljaju praznine. Samoća svakim danom sve nemilosrdnija. Tek pred zoru, tišina polako počinje da miluje uspavano lice. Nekad se čuje da i tišina zaplače ili se pričini između jave i sna. Nastavlja dalje, vuče svoj teret. Preteško postaje svako sećanje. Samo da misli postanu žive i lepršave, da ih ne grli strah, lakši bi bio teret. Bol u njenoj duši se smanjivao kao cvet na staroj polici, svakog dana sve manje, do iščeznuća.

Sudbinu ne treba izazivati, sa njom uvek lepo, jer ponekad se i ona predomisli, pa ti umesto tuge podari sreću. Dostojanstvo se ne glumi, ono se nosi. Mnoge se životne oluje zalete na nas... Samo zdravim razumom i pribranošću možemo ih oterati. Posle takvih iskustava, nikada ne ograničavajte sebe tako što ćete useliti gordost u svoja srca… Baš naprotiv, ne budite nezahvalni prema svom spasenju. Sačuvati svoj mentalni mir je jedini put ka novim uspesima i sreći! Jedino tako možete valjati sebi i drugima. Niko nije osuđen na doživotno loše ili srećno stanje! Periodično se menjaju mesta i u sazvežđu, kao i u životu. Vredi živeti za taj preokret. Ta mesta pripadaju istrajnim i hrabrim ljudima, kojima trpljenje nije strano. Tek kad vidiš njihove oči da trepću kao zadovoljni leptir svojim krilima – njihova srca su našla svoju oazu mira i sreće. 

Odlomak iz rukopisa moje knjige u najavi: "Iskrenost je fatalna".

Rečnik pojedinca govori kojem društvenom miljeu pripada 
Čovek koji radi na sebi i koji drži do sebe, ne koristi nedopustive reči u svom vokabularu. Ne samo vulgarne, već i destruktivne zbog našeg mentalnog zdravlja i ličnog napretka, uspešne komunikacije, modelovanja i kreiranja sopstvenog modela ponašanja.
Niko se ne rađa elokventan. Elokventnost ne mora da znači da je neko akademik, već sposobnost biranja reči u izražavanju svog govora. Da bi se postigla govorna veština neophodno je mnogo čitati, još u detinjstvu. Znanje se nadograđuje kroz čitav životni vek. Bespotrebne informacije odbacujemo i primamo nove. Higijena uma. Retorika kao nauka o lepom govoru, nekada je bila sastavni deo obrazovanje. Razvijena još u antičkom periodu. Esperanto (jezik) potiče iz različitih jezika i pokazao se dobrim za međunarodnu upotrebu. U mojoj generaciji je imao značajnu pomoć u komunikaciji po Evropi. Ljudi koji imaju bogat fond reči izražavaju se akademski. Učenici viših razreda osnovne škole ne znaju značenje reči koje možemo čuti u svakodnevnom govoru. Izražena je upotreba žargonizama. Mladi imaju problem u poznavanju norme na svim lingvističkim nivoima... Zašto su deca ograničenog rečnika: Sve im je "kul", "ekstra", "super"... U Srbiji već decenijama obrazovanje nije na zadovoljavajućem nivou, za šta su odgovorni škola, nastavni planovi i programi, roditelji.

Čovek čoveku je nevreme ili sunce

11.11.2016

Sonja Grbović Radovanović

Politika i društvo, Društvo

Jutarnjim buđenjem dobronameran čovek prvo se prepusti jednom čarobnom trenutku u bujanju svoje svesti. Ustaje zadovoljan ili ne, ali prvo što poželi prilazeći prozoru je: „Dobro jutro!“ Svakim novim jutrom ponovo se rađamo. Spremajući se u novi dan, bez obzira na probleme koji ga prate, s radošću će poželeti da ga kreаtivno naslika što lepšim, kako za sebe – tako i za druge. Odgovornost je samo njegova i sve ostalo je do njega samoga. To što će danas činiti je najvažnije. Oni žive u sadašnjosti (kakva god da je), potpuno posvećeni onome što trenutno rade. Novi dan, novo putovanje. Čiste misli pretvaraju iz reči u dela. Misli su energija, koja nam nikada ne ponestaje. Pozitivan pogled na život, budi u čoveku mir sa samim sobom.

Da svet nije savršen, govori i činjenica koliko se ljudi u istom trenutku budi sa različitim pogledom na svet. Koliko njih se od jutra sprema da zagrmi i mutnim pogledom zamrači život drugima. Negativni ljudi su kao i tmurni oblaci. Svakidašnji susreti pozitivnog i negativnog čoveka je večita borba. Svojim izdizanjem iznad tmurnih oblaka, pozitivac vidi sunce. Negativci se uglavnom bave mračnim stranama života. Za razliku od mentalno snažnih ljudi, imaju velike amplitude u raspoloženju i emocijama.

Ponižavanjem drugoga, zadovoljavaju svoju sitnu sujetu postavljajući je iznad bogatstva života. Takve ljude obično razjeda duboka dosada i zavist koja im još više zagorčava život. Nisu svesni da svojim morbidnim rečima povređuju bića koja to ne zaslužuju. Bezočni bezobrazluk i izvrtanje činjenica je njihov omiljeni manevar na zdrav mozak. Robovi su svog ličnog nesklada između prezira, mržnje i ponašanja. Ljudska rđa ne može bez korozije. Ne bore se oni ni za šta što bi pomoglo društvu u kojem žive. Oni se bore za svoju ličnu, malu i odvratnu korist. Svojom alavošću izazivaju prezir svake vrste. Njihovi heroji su pokemoni. Najbolji način odbrane je pokazati takvim individuama neslaganje sa njihovim pogledom na svet oko sebe. Svojim predrasudama  imaju neopravdano negativno i štetno ponašanje prema ljudima. Procenjuju ono što vide na tmuran i  negativan način. Vrlo često, ako ne i uvek kad pišem tekst, osećam se kao “vajar” koji stvara biće za suzbijanje zla i spašavanje ljudi. Posledična reakcija u nedostatku ljudskih vrlina i sve veće zatupljenosti. 

Zlo se ne trpi! Protiv njega treba ustati i suprostaviti se. Svako je svoj pečatorezac. Potreba za identitetom znači potrebu za distanciranjem od prosto datog i nasleđenog. Samo takva zajednica ima moralni dignitet, jer omogućuje kompletan i kompleksan razvoj čoveka, a čovek je nekompletan ako ne zadovolji personalne odnose. Čovek sa identitetom nema razlog da se zaklanja iza nekog autoriteta (oca, majke, brata, sestre, strica, ujaka). Dok čovek bez identiteta je bezimena jedinka, pojedinci koji ostaju u obruču heteronomije, odnosno tradicionalnog obrasca ponašanja. Nemaju svoje “ja”, i zato se uvek zaklanjaju iza nekoga. Bezlične jedinke u gomili, koje je često teško i fizički razlikovati jedne od drugih. Mnoge je dočekala i starost, a da nisu ni postali ličnost. Svojim delima kroz život čovek slika svoje bitisanje. 

Uvek ću pružiti ruku i prigrliti pozitivnu energiju. Nevreme svoju nepredvidljivost koristi za demonstriranje sile. Nema tu nežnosti. Ličnost kao skup osobina i mehanizama unutar pojedinca treba da ima za cilj da bude i ostane čovek. Biti čovek znači ponašati se ljudski, razumeti ostatak sveta i pomoći nesebično svojim postojanjem. To nije zadatak, već ljudska savest. Najteže je ostati čovek, kao najvažnije ljudsko biće za dobrobit čovečanstva u celini. 

Jedna je Lana

Znam da je mladima smor kad se priča šta je ko radio pre nego što su se oni rodili, ali ovu priču o Lani imam potrebu da podelim sa vama. Krajem devedesetih i početkom dve hiljadite, Lana je važila za jednu od lepših žena sa naših prostora. Lepa je i sad. U stvari, godine uvek docrtavaju još po jednu boru na njenom licu i ugode je još lepšom zrelom lepotom. Tih godina je bila u jako visokim poslovnim sferama, prebogat društveni život, i kao najveći uspeh, ostala je zaštićena od svetla javnosti, reflektora, medija. Imala je veliko poštovanje u društvu iz visokih krugova. Svesna je svog izgleda, uvek je svoju inteligenciju u komunikaciji postavljala ispred lepote. Rečima je davala važnost i ujedno upozoravala s kim imaju posla. Propagirala je porodicu kao prioritet nad prioritetima u njenom životu. Takvim ponašanjem zadobijala je, pored divljenja, i poštovanje. Koliko je muških uzdisaja bilo kad ona prođe u to vreme, toliko neka žena nije doživela za ceo svoj život. Odolevala je, jer je već bila nečija žena i majka. Prijala joj je ta toplina pogleda i nenapadne ljubaznosti. Uživala je Lana u toj ušuškanosti. Više je pripadala ženi mangupu, bistroj, pronicljivoj i sposobnoj da se odbrani u svim okolnostima. Ostala je "anonimna". Da nije bila takva, sad bi svi znali o kome pričam. Iza nežne dame, stajale su sve nabrojane osobine. Svaki njen dan je žurba i postizala je sve što se od nje očekivalo. Poštovala je vreme, tako da je uvek sve imala isplanirano. Dobrom organizacijom između posla i privatnog života, organizovala je pomoć u kući i na taj način je bila u miru sa sobom. Njen temperament joj ne bi dozvolio kreativnost, ukoliko sve ne bi bilo kako treba u njenoj privatnosti. Nije neko ko podnosi kočnice. Sloboda je za nju spokojstvo i jedino iz takve pozicije može da funkcioniše. U skladu sa devedesetim, prepoznatljiva je i po brzoj vožnji. Automobili su njen fetiš. Okružena porodično dobrim vozačima, jurila je putevima i kad su bili ekstremni uslovi. I dan-danas se prepričavaju anegdote vozačkih dogodovština. Nisu joj smetale štikle za manevrisanje vozilom. Esteta po prirodi, uvek originalna po stilu oblačenja, uređenju svog prostora, dobar savetnik po pitanju mode. Navodi da nikada nije bila rob mode, već uživalac dobrih odabira u datom trenutku nametnutih stilova. Nepogrešivo zna šta joj može dobro stajati, a šta ne - od frizure do cipela. Ima svoj pečat originalnosti.

Prilagođavala se Lana svim pravilima i standardima. Premorile su je sve te obaveze. Stekla je dosta iskustva. Zasitila se svega u zrelom periodu svog života. Ostvarivši se na svim poljima, više nije videla sebe da mora da radi. Poželela je mir. Odmor od svih obaveza. Posvetila se isključivo vaspitavanju deteta. Kao i u svemu, uspešno je obavljala dužnost majke i izvela jednog dobrog čoveka na svet.

Sa godinama se menjala. Ono što retko ko hoće sebi da prizna, uvek bez ustručavanja govori šta oseća. Poenta je da čovek zna da oseti kad treba da stane. Ko to ne zna - pokazalo se lošim iskustvom u životu. Lanino prijateljstvo se teško zaslužuje, ali koga prihvati za prijatelja - taj je srećnik. Praznik za dušu i srce je družiti se sa njom. Pozitivnom energijom i prebogatim iskustvom, svaki doživljaj pretače u smeh do suza. Drugima intrigantna, prijateljima omiljena. Ima senzor koji za sekund skenira čoveka. Uvek nepogrešivo. Svojim posebnim talentom, svaka izgovorena rečenica ostaje zabeležena u glavi njenog sagovornika. Ne poznajem ni jedan period njenog života u kojem nije interesantna. Mnogi su želeli da kopiraju Lanu i da žive kao ona… za razliku od njih, Lana nikad nije poželela da bude neko drugi. Prezadovoljna u svojoj koži, ne odaje svoje tuge, slamanja, nepravde, seća se samo lepih doživljaja. Rezimirajući život iz sadašnjeg ugla, nepomirena je sa stanjem u društvu koje ide u rikverc, bez gledanja u retrovizor.

Dobra knjiga ima svoju navigaciju, kojom se može prolaziti i po teškim i opasnim putevima ljudskog života. Život nije letenje na čarobnom tepihu. Čitalac, ako dobro razume reči pisca, prepoznaće i onaj deo koji nije rekao u tišini slova. Da bi se knjiga nazvala "dobrom knjigom" ili vrednom, meri se prema onom suštinskom što se može dobiti od nje. Jedino kao takva ostaje u sećanju čitaoca. Lagano piskaranje se zadržava trenutno... tek toliko dok se čita. Zato pisanje delim na tvrdo, srednje i lakomisleno. Pišem tvrdo, jer me inspirišu ljudske osobine. Nemilosrdno dočaravam te pojave u čoveku, jer čovek je počinitelj najvećeg zla na planeti. Sa isto toliko činjenica potkrepljujem i ljudsko dobro, kao jedinog branioca svega na svetu. Na osnovu tog dobra u čoveku, naša planeta može živeti u miru. 

Stav je kriterijum uspeha

05.11.2016

Sonja Grbović Radovanović

Iz trećeg ugla

Svakakva nekultura i bolesna mišljenja, misle da izražavaju svoj “stav”. Zloupotrebom ove reči, ljudi su počeli da omalovažavaju jedni druge. Zahtevati da se neko odrekne svog stava zarad tuđeg interesa je ucena. Takva ucena glasi: „Ti nemaš stav.” Stav nije Flesh da bi se uverenja ili mišljenja prebacila sa čoveka na čoveka. Nije svako mišljenje izraz stava. Mišljenje je promenjljivije od stava. Stav je mentalna dispozicija (svesna ili nesvesna), gotovost psihe. Može biti socijalni i lični. Ispoljava se kao tendencija da se misli i postupa na određeni način. Različitost je po čvrstini i uverenosti. Banalizacijа reči “stav” dovodi do zaključka da i bakterije, kao jednoćelijski organizmi, imaju stav. Uporne su. Dele se na: pozitivne i negativne.

Nerazumevanjem značenja stava, ljudi ga koriste u cilju manipulacije čoveka, kao najjednostavnijeg metoda. Manipulacija je vrlo perfidna, a istovremeno neprimetna. Čovek se brani svojom svešću i oprezom od takvih. Da bi se spominjao stav, neophodno je imati kvalitete koji su nadograđeni samopouzdanjem. Imati previše samopouzdanja bez osnove je jednako loše kao ni nemati ga. Kvalitetan čovek je zdravorazuman, pouzdan, realan, dosledan, vredan – stabilna ličnost. Upornost je najjači kvalitet jedne ličnosti da bi uspeo u životu. Sposobnost da istrajete duže od bilo koga drugog je kvalitet koji vas odvaja od drugih. Istrajnost je u samodisciplini i vladanju sobom, koja omogućava da savladate sva ograničenja, razočarenja i privremene neuspehe.

Samopouzdanje i hrabrost dolaze kada smo sigurni sami u sebe. Razgovori sa takvim osobama su uvek jasni i spremi su na usud reći javno šta misle. Samopouzdanje se gradi na ispravnosti razmišljanja, riziku, propagiranju vrlina, priznavanju svojih greški. Samosvestan i samokritičan čovek uvek će naći balans između niskog i prevelikog samopouzdanja, u zavisnosti od svojih sposobnosti. Do samopoštovanja se dolazi kad pomerite limit izdržljivosti. Niko vas ne može bolje motivisati od vas samih. Sami ocenjute svoj rad. Često se prisetitie svojih uspeha kad poželite stati. Svi imamo slabosti i vrline. Zato uvek nagradite lične napore. Tek kao kompletna ličnost čovek može da priča o stavu. Pozitivan stav prema ljudima i situacijama na koje nailazite su jako bitni, kako za vas, tako i za druge. Samouvereni ljudi veruju u vlastite sposobnosti. Ne znači da su očekivanja uvek ispunjena, ali oni će i dalje biti pozitivni. Negujte pozitivan stav pozitivnim razmišljanjem!

Svako prema svom karakteru bira stav – pozitivni ili negativni. Negativno razmišljanje i negativan stav postavlja ograničenja! Smrknut pogled na svako rešenje. Čovek nikako ne sme da dozvoli prepumpavanje negativnosti u sebi, jer na taj način ubija svaku nadu za budućnost i nemoć sadašnjosti! Svaka vrsta demoralisanja uništava polet i slabi naše sposobnosti. Negativni uvek vide najgore, kako kod dugih, tako i kod sebe. Očekujući enormno puno, jedini je razlog što ih sačeka jako malo ili ništa. Samo svojom jačinom čovek može da prevaziđe životne nedaće. Ako se prepustimo malodušnosti, duševnom nemiru, posustaćemo pred problemima. U nekom negativnom periodu života, kada krene sve nizbrdo, van naše kontrole – tad, više nego ikad, treba nam pribranost u posmatranju problema. I onda, kada ne možemo da utičemo na neke događaje, možemo da utičemo na to kako ćemo na njih da reagujemo. Dobar stav je važniji od prošlosti, neuspeha, uspeha, talenta, inteligencije, okolnosti, novca i sreće. Verujte u sebe, u život, u ljubav, u svoje snage, sposobnosti u svakom obliku! Ove reči su ključevi vaše iskonske sreće! Čuvajte ih kao lozinku za prepoznavanje vrednosti i bogatstva čovekovog uma. Verujte!

Distanca je savetnica mudrosti

Spuštajući svoj inelekt na niži nivo, zbog uvažavanja drugog bića koje nije kadro da sastavi jednu prosto proširenu rečenicu je ponižavanje samog sebe. Tom praznom biću dajete snagu, da vas jace "zakuca" u svom primitivnom doživljavanju sveta. Uvek ali uvek male podignite na svoj nivo, bez obzira što ništa vaše izgovoreno neće razumeti. Bitno je da razumeju da vam nisu dorasli.