Sve više ljudi drhti od svog vlastitog nemira!

Kvarne misli su kao plesni koje nisu plemenite, već štetne po zdravlje.  

Buđavo razmišljanje je posledica pasivnosti, laži, nehigijene i ograničenosti uma.

Ozbiljan pormećaj ličnosti nastaje, kod vrste ljudi koji misle da su iznad drugih. Oni koji misle da im drugi nisu ni do kolena, a zapravo ni sami nisu svesni svog neznanja i zablude. Mogu da budu beskrupulozni, podmukli, i osvetoljubivi borci. Znaju kako da kapitaliziraju na svakoj čovekovoj slabosti. Optužiće vas da radite ono što oni rade ili nameravaju da urade. Ne obraćajući pažnju na poremećaj svojih intelektualnih funkcija, koje su u deficitu sa pamćenjem, ponašanjem, koncentracijom, apstraktnim mišljenjem, previše su rušilački nastrojeni. Ambiciozni su kad se radi o sticanju moći i dominaciji nad drugima. Uvek teže da stvari rade onako kako oni misle da treba i jedino im je njihova pobeda na pameti.

Ne ljutite se na svoje neprijatelje, kad pokušavaju da vas ruše. Oni nesvesno doprinose izgranji vaše ličnosti. Trenutno su to neprijatne situacije, ali kasnije se pokaže da su više učinili od većine prijatelja. Ako ništa drugo - otvoriće vam jasnije vidike. Niko ne može čoveka upropastiti kao što on može sam sebe. Sve više ljudi drhti od svog vlastitog nemira. Izgubljeni u svom depou, teško uspevaju pospremiti i urediti svoj život. 

Tetovaža

Priroda se postarala da se čovekov karakter vidi na licu. Neminovno je da nisu svi ukras prirode, kako to ona zaslužuje. Lepotu duše, još niko nije uspeo obezvredniti. Ona prkosno stoji ruku pod ruku sa dobrom. Mnogi kvare prirodu, svojom unutrašnjim zlobom. Njima nije teško da uđu u nečiji želudac, i zagade svaki zalogaj čoveku.

Primetićete ljude, koji nose svoju glupost na licu, kao tetovažu.

Čuju samo svoj glas. Glas za koji znaju da nije u pravu.

Ne slutaći da se ne mogu podići dok se ne odbiju od dno. Što brže udare od tlo, toliko brzo će se uzdići. Kad bi znali da ne lome svoja krila. Ništa ne izaziva toliko prezira, kao besramnost. Nažalost sve više trijumfuje, zahvaljujući ljudima koji su jednostavno stvoreni kao mentalne sluge.

Ne navikavajte se na loše. Sve se da promeniti kad se hoće i to je istina.

Ko je ranjen, taj i krvari.

Pokvarene ljude, ništa ne plaši toliko, kao istina. Stalno se muče, kako bi je objasnili. Zato što onaj, ko mnogo laže, zahteva i mnogo objašnjenja. Previše pričaju. Previše. Čak im se i grlo osuši. Oni su kao ekvator. Stalno su na istom mestu. Neki petlovi misle da jutro počinje prvo njihovim oglašavanjem. Ali istina je, da su oni ti, koji sve bude pre vremena. Neodlučni su lažovi, u odabiru onoga šta žele da postanu, dok ne potroše džabe sebe.

Ne prljajte puteve, kojima niste hodali.

Brišite čestita imena sa vaših spiskova. Ne postoji čestitost za kokošare. U vašim svađama koje su zapravo predstave, i u vašim predstavama, koje su zapravo svađe. S kim god da slavite, nemojte čestite da uvlačite. Ni vaše suze nikome nisu potrebne. Nisu potrebna ni vaša lažna sažaljevanja. Sudite na standardan način. Kuda može istina da se usmeri? Može li u carstvo senki? Sklonite se. Laž je kao lažna municija. Ne ubija, ali ostavlja ožiljke. Kažu, da je zaboravljanje dar. Uzvišen je to rad na sebi. Samo jaki uspevaju u savlađivanju kvalitetnih, mentalnih veština. 

Ne idealizujem ni svoje dete! Životno iskustvo mi je pokazalo da kad nekoga idealizujem, zaslepim samu sebe u primećivanju mana. Idealizacija je pozitivna predrasuda, a ja ne volim predrasude. Ko padne pod utisak predrasuda, taj je večiti zarobljenik tuđih pravila. Moj višak emocionalnog uticao je na racionalno rasuđivanje u proceni drugih osoba. Izjednačivati nesavršenost sa idealom je potpuni apsurd. Uspeh je napraviti balans između idealizacije i preterane kritičnosti. Treba biti kritičan i oprezan, ali ne previše, jer će takav odnos isključiti mogućnost prepuštanja i sticanja poverenja, što je vrlo bitna komponenta u međuljudskim odnosima. Svaki novi dan je izazov za čoveka. I svakim novim danom dokazujemo koliko čovečnosti posedujemo. Neprocenjivo je biti i ostati čovek, u svakom smislu te reči.

Ljubav pripada istrajnim, a ne ljudima koji postavljaju uslove. 

Ljubav se pokazuje delima.
Prave ljubavi se nikad nisu mrzele, već patnjom prigušivale plamen u svom srcu. 
Ljubav nije za svakoga i treba biti obazriv pre nego što je izgovoriš. Možda neko drugo specifično stanje nazivaš svojom ljubavlju. Što nije naivno po drugu osobu. Može poverovati...
Kad voliš, voli iskonski.

Misao ima ogromnu moć.

Um je usmeren na primanje i emitovanje. Misli koje su ispunjene mirom i ravnotežom emituju se kao talasi na dobroj frekvenciji. Negativne misli se odbijaju o zid prijemnika usled čega nastaje elektricitet. Što znači da možemo sami sebe zaštiti od loših emitovanja tako što nećemo biti nečiji sprovodnik loše energije.

Odlomak iz rukopisa knjige u najavi

Ništa Srna nije proživela što je zasluživala. Svaku Novu godinu bila je kod kuće, spremala novogodišnja jela, trudila se da ukućani imaju sve... Njene ruke, pune energije, sa osećajem za impulsom života, nisu nikad držale čašu šampanjca u 12 sati, u toaleti kakva i dolikuje njenoj ličnosti, da nazdravi kao sve dame njenog nivoa. Sve svoje otmene manire zapostavila je zarad grubog života koji je omogućio njen muž. On nije imao filing za bolji i lepši život. Nikada nije znao da napravi džentlmenski iskorak i da iznenadi svoju lepšu polovinu, bar jedan dan u godini. Maštala je Srna o večeri u dvoje. Volela je društvo, otmeni humor, želela je da bude deo društva, gde se ne priča o problemima, gde se živi bezbrižno, barem par sati. Ljudi su je voleli, poštovali, ali nema ko nije znao da živi sa jako strogim mužem, koji je posvetio život nekom pravu i pravdi. Više mu je značila reč sekretara komiteta, nego da je celokupna familija htela bilo šta reći. Dok je Srna sanjala život u civilizaciji, njen muž je radio na uzdizanju zabačenih sela, boreći se da dobiju struju i vodu. Tu je stvarao ugled, poštovanje i pohvale za svoj humanitarni rad. Zarobljena u klasičnu domaćicu, intelektualka, dama, u svemu je pronalazila malo spasa. Posao, kolege, godišnji odmori, sve su to bili izlazi da kompenzuje svoje nezadovoljstvo. Naravno da nije mogla sama ostvariti sebi sve želje. Mnogo je želja ostalo neispunjenih, nedosanjanih, koje su je u kasnijim godinama i te kako bolele. U poznim godinama, njeni uzdisaji i naborano lice su više govorili od bilo koje izrečene reči. Mnogo pametnih saveta se od nje moglo dobiti. Uvek je molila mlade da ne robuju nikome, da žive isključivo kako njima odgovara. Ako znaš šta hoćeš, uradi odmah, u suprotnom će te snaći ono što nećeš. Svako od nas kad nešto želi – želi u pravo vreme. Sve što se odloži, to je već sumnjivog ostvarenja. Nešto smeta i to nešto može smetati stalno. Biti disciplinovan je dobro samo u sportu, u životu znači ograđenost od podsticaja za više i bolje. Rizikuju oni koji žele da uspeju. Bez rizika nema ni pomaka. Dok ugodiš svima do kojih ti je stalo, ti ćeš ostati jedino biće na koje nisi obratio pažnju. Prvo ugodi sebi, pa svima ostalima. Biće više zadovoljnih sa tobom i oko tebe. Život je surov, ako ga tako poslušno i doživljavaš.

Lepa reč otupi i najoštriji jezik, kao što ga gruba naoštri

Jedini način da daš sebi za pravo kritiku na tuđi račun jeste tvoje razumevanje tematike. Iskustvo je znanje stečeno izloženošću određenim situacijama. Često umislimo da smo toliko iskusni, a reagujemo i nasednemo na totalno banalnu stvar. Još češće, od gluposti napravimo slučaj. Nedostatak realne procene daje i kontradiktorne reakcije, što prouzrokuje svesno upadanje u neprijatne rasprave. Svakako je bolje biti uzdržan, nego se eksponirati zbog nekih loših iskustava.  Da bi nekoga dobro procenio, moraš dobro poznavati varljivu pokvarenost u drugima, kao i u sebi... a ne odmah o njemu donositi sud. Pored svojih lakovernih ubeđenja, bez argumenata, zapitaj se da li si ikada pohvalio tuđi rad koji vredi... ako nisi, zapitaj se zašto? Sebično je predati se samo grubim rečima, bez razmišljanja o suštini i poenti. U takvom ponašanju vidi se stanje uma, karakter, narav i neprijateljsko raspoloženje. Naše lično iskustvo nas uči da ne grešimo, da treba biti oprezan, da ne treba verovati. Nije sramota pogrešiti, sramota je biti gluv za činjenice, slep za očigledne stvari... puni iluzija, zabluda, očajnici bez ijednog razloga da uopšte kažu nešto pametno. Jezik je vrlina. Ničije iskustvo nije nečiji zakon! Svetu ne trebaju ljudi koji, kompromitujući se, zaustavljaju sve ideale i ciljeve. Čovek bez nade je beznadežan slučaj. Pored takvih, i život bi se zaustavio. Sreća u nesreći je što mnogi ne znaju sve... Svako mora da pređe svoj put i živi svoj život. Znanje kod dobrog čoveka je više od svakog blagoslova čovečanstvu, za razliku od toga kada ga poseduje zao čovek, koji njim barata kao pijanac za volanom. Obično ih ne zanima koliko su ljudi povredili svojom nesmotrenošću. To se dešava ljudima koji su izgubili kompas o životu, kojima su osećanja već odavno pregorela. Uzaludan je trud, jer ih njihova višeslojna tvrdoglavost ne približava realnom pogledu na savremeni svet. Retko koji čovek će da primeti svoju otupelost, sve dok je zanet svojim savršenim, primernim ponašanjem. To su ti “bezgrešnici”, koji nesvesno greše i svesno se ne kaju ni za šta. Dovoljni su samo sebi. Drugi nemaju ništa lepo da kažu o njima, izuzev da postoji i takva vrsta ljudi.