субота, 4. март 2017.

Ko je ranjen, taj i krvari.

Pokvarene ljude, ništa ne plaši toliko, kao istina. Stalno se muče, kako bi je objasnili. Zato što onaj, ko mnogo laže, zahteva i mnogo objašnjenja. Previše pričaju. Previše. Čak im se i grlo osuši. Oni su kao ekvator. Stalno su na istom mestu. Neki petlovi misle da jutro počinje prvo njihovim oglašavanjem. Ali istina je, da su oni ti, koji sve bude pre vremena. Neodlučni su lažovi, u odabiru onoga šta žele da postanu, dok ne potroše džabe sebe.
Ne prljajte puteve, kojima niste hodali.
Brišite čestita imena sa vaših spiskova. Ne postoji čestitost za kokošare. U vašim svađama koje su zapravo predstave, i u vašim predstavama, koje su zapravo svađe. S kim god da slavite, nemojte čestite da uvlačite. Ni vaše suze nikome nisu potrebne. Nisu potrebna ni vaša lažna sažaljevanja. Sudite na standardan način. Kuda može istina da se usmeri? Može li u carstvo senki? Sklonite se. Laž je kao lažna municija. Ne ubija, ali ostavlja ožiljke. Kažu, da je zaboravljanje dar. Uzvišen je to rad na sebi. Samo jaki uspevaju u savlađivanju kvalitetnih, mentalnih veština. 

Нема коментара:

Постави коментар