уторак, 21. фебруар 2017.

Ne idealizujem ni svoje dete! Životno iskustvo mi je pokazalo da kad nekoga idealizujem, zaslepim samu sebe u primećivanju mana. Idealizacija je pozitivna predrasuda, a ja ne volim predrasude. Ko padne pod utisak predrasuda, taj je večiti zarobljenik tuđih pravila. Moj višak emocionalnog uticao je na racionalno rasuđivanje u proceni drugih osoba. Izjednačivati nesavršenost sa idealom je potpuni apsurd. Uspeh je napraviti balans između idealizacije i preterane kritičnosti. Treba biti kritičan i oprezan, ali ne previše, jer će takav odnos isključiti mogućnost prepuštanja i sticanja poverenja, što je vrlo bitna komponenta u međuljudskim odnosima. Svaki novi dan je izazov za čoveka. I svakim novim danom dokazujemo koliko čovečnosti posedujemo. Neprocenjivo je biti i ostati čovek, u svakom smislu te reči.


Нема коментара:

Постави коментар