Ne idealizujem
ni svoje dete! Životno iskustvo mi je pokazalo da kad nekoga idealizujem,
zaslepim samu sebe u primećivanju mana. Idealizacija je pozitivna predrasuda, a
ja ne volim predrasude. Ko padne pod utisak predrasuda, taj je večiti
zarobljenik tuđih pravila. Moj višak emocionalnog uticao je na racionalno
rasuđivanje u proceni drugih osoba. Izjednačivati nesavršenost sa idealom je
potpuni apsurd. Uspeh je napraviti balans između idealizacije i preterane
kritičnosti. Treba biti kritičan i oprezan, ali ne previše, jer će takav odnos
isključiti mogućnost prepuštanja i sticanja poverenja, što je vrlo bitna
komponenta u međuljudskim odnosima. Svaki novi dan je izazov za čoveka. I
svakim novim danom dokazujemo koliko čovečnosti posedujemo. Neprocenjivo je
biti i ostati čovek, u svakom smislu te reči.
Нема коментара:
Постави коментар