Ne idealizujem ni svoje dete! Životno iskustvo mi je pokazalo da kad nekoga idealizujem, zaslepim samu sebe u primećivanju mana. Idealizacija je pozitivna predrasuda, a ja ne volim predrasude. Ko padne pod utisak predrasuda, taj je večiti zarobljenik tuđih pravila. Moj višak emocionalnog uticao je na racionalno rasuđivanje u proceni drugih osoba. Izjednačivati nesavršenost sa idealom je potpuni apsurd. Uspeh je napraviti balans između idealizacije i preterane kritičnosti. Treba biti kritičan i oprezan, ali ne previše, jer će takav odnos isključiti mogućnost prepuštanja i sticanja poverenja, što je vrlo bitna komponenta u međuljudskim odnosima. Svaki novi dan je izazov za čoveka. I svakim novim danom dokazujemo koliko čovečnosti posedujemo. Neprocenjivo je biti i ostati čovek, u svakom smislu te reči.

Ljubav pripada istrajnim, a ne ljudima koji postavljaju uslove. 

Ljubav se pokazuje delima.
Prave ljubavi se nikad nisu mrzele, već patnjom prigušivale plamen u svom srcu. 
Ljubav nije za svakoga i treba biti obazriv pre nego što je izgovoriš. Možda neko drugo specifično stanje nazivaš svojom ljubavlju. Što nije naivno po drugu osobu. Može poverovati...
Kad voliš, voli iskonski.

Misao ima ogromnu moć.

Um je usmeren na primanje i emitovanje. Misli koje su ispunjene mirom i ravnotežom emituju se kao talasi na dobroj frekvenciji. Negativne misli se odbijaju o zid prijemnika usled čega nastaje elektricitet. Što znači da možemo sami sebe zaštiti od loših emitovanja tako što nećemo biti nečiji sprovodnik loše energije.